 Хришћани имају призив, сходно заповестима Божијим, да буду свети и савршени.
Савршенство и светост се прво појављују у души, као радост, која прожима мисли, осећања, речи и дела хришћана. Благодат Божија их прожима из душе, уобличавајући и њихов спољашњи карактер.
Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије.
Ко је умерен у речима, умерен је и у делима. Ко пази на речи које треба изговорити, када и где, пазиће и на своју делатност, руковођен врлином и побожношћу.
Благословене речи хришћанина одликују се искреном побожношћу. Такве речи у души рађају љубав, доносећи мир и радост. Насупрот томе, непобожна реч рађа мржњу, раздор, завист, сукобе и ратове.
Треба, дакле, увек да будемо побожни. Никада из наших уста не треба да изађе зла реч, реч која није осољена благодаћу Божијом. Наше речи треба да буду увек речи добра, речи које сведоче Христа и доприносе духовном добру.
са грчког превео:
Епископ далматински Фотије
Трећи дан Празника над празницима – Спасоносног и животодавајућег Васкрсења Господњег, на Васкршњи уторак, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Кључу. Преосвећеном Епископу саслуживали су свештеници архијерејског намјесништва Кључког. Литургијском сабрању у обновљеном кључком храму, присуствовали су вјернци, становници града Кључа и околине, које по традицији сваке године на Васкршњи уторак, посјети Владика Хризостом и са њима подијели радост Христовог Васкрсења, служећи Свету Архијерејску Литургију. Ове Архипастирске посјете нашег Владике граду Кључу на Васкршњи уторак, почевши од 1998. године, имале су, и имају за циљ да духовно и морално оснаже српске повратнике у овај крајишки град, бодрећи их да остану вјерни Христу у љубави, ма како тешка искушења била. Јер наш Епископ, осим што достојно Литургијски иконизује Христа и својим животом и радом показао се као свјетли примјер Владике, који се истински бори за обнову своје моногострадалне Епархије, вративши се међу првима у своју епархију и бодрећи, пружајући утјеху свима који се вратише на своја огњишта, дјелећи са њима и тужне и радосне тренутке, једнако помажући им и сабирајући их у Христу, у Цркви Његовој, да кроз еклисијална сабрања, какво је и ово у Кључу, заједно надилазе вријеме, освећују га и претварају у вјечност.
Опширније...
Ово је четврта година од како се литургијски прославља Васкрсење Христово у Манастиру Трескавцу који се обнавља. Обнављајући се материјално, живот у Манастиру се обнавља и духовно јер сваке године у славу Божију се окупља све више оних који желе да живе хришћанским животом. Служењем Пасхалног Јутрења и Свете Литургије у раним јутарњим часовима почело је славље које се у Манастиру продужило цијели дан и које се завршило првог дана Празника Вечерњим Пасхалним богослужењем.
Скоро сви присутни вјерници су на Светој Литургији приступили Светим Тајнама Христовим и тако постали учесници и смрти и Васкрсења Христовог.
Све посјтиоце сајта Манастира Трескавца поздрављамо вјечноживим поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!
Опширније
Велика Субота, посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад. Присуство Христово у гробу је Тијелом, а духом је био у Аду, а у исто вријеме је на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. То је она субота у коју је Господ Исус Христос показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења, дан есхатона, дан који сви Хришћани жељно очекују - Други Христов долазак.
Јутрење Велике Суботе у манастиру Трескавцу служио је протосинђел Варнава, пјевајући заједно са великим бројем вјерника статије пред свечано украшеним Христовим гробом на који је положена плаштаница. Статије се често називају и "Плачем мајке Божије" јер химне посебно описују бол Богомајке пред мртвим Христом. Химнографи су овдје описали не само бол и страдање, него и немјерљиву величину Љубави Христове, којом љубљаше све нас, сав род људски, али и своје мучитеље, јер је и за њих молио Оца свог небеског да им опрости јер не знају шта чине.
Опширније...
|
уторак, 15 мај 2012 10:00
